Srpski Trobojni Gonič štenad od radnih roditelja, prelepi. Krvna Linija stara 50 godina. Štenad su očišćeni od parazita, Vakcinisani I sa pedigreom. Kontakt Osoba: Čika Toma Kontakt telefon: +38164 43 999 74, +38163 633 196

Srpski Trobojni Gonič zreli mužjak na prodaju. Mužjak je Gonič isključivo divljih svinja pred kojim je ubijeno preko 100 divljih svinja. Star je pet godina. Pas je očišćen od parazita, vakcinisan, sa pedigreom. Cena: 800 € Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas: Kontakt telefon: +381644399974 ili +38163633196 e – mail: [email protected] Link Facebook profila: https://www.facebook.com/odgaivacnicalovackihpasa.lindaodneretve Grad/ Država: Čačak, Srbija

Stenad Trobojaca od.radnih roditelja prelepi . Vakcinisani. Linija stara 50 godina. 064 9904 094. Srpski Trobojni Gonič štenad od radnih roditelja, prelepi. Krvna Linija stara 50 godina. Štenad su očišćeni od parazita, Vakcinisani I sa pedigreom. Kontakt Osoba: Čika Toma Kontakt telefon: +38164 43 999 74, +38163 633 196

prodajem muškog goniča rasa srpski trobojni starosti 2 godine cena 250 eura i ženku rase posavski gonič starosti 2 godine cena 250 eura.

Oglas Prodajem kuju Srpskog gonica . Kerusa je stara 3.godine I veoma je uspesna u lovu . Ne napada domaci zivotinje.. Stanko 064 4622448

Prodajem Trobojku 6 meseci starosti. Veoma aktivna, brza. Treba se učiti za lov.

Na prodaju srpski gonic, odlican u lovu na zeca i lisice.Na divlju svinju nije vodjen.

Na prodaju Srpski Gonič, starosti 8 meseci. Pas je počeo da goni i lepo pretražuje teren.

Na prodaju dva mužjaka Srpskog Goniča, starosti 6 meseci od izuzetno radnih roditelja.

Na prodaju Srpski trobojni gonici.Sve informacije na tel.064-189-7117

Stene srpakog gonica staro 11 meseci. Pas uveden u lov i lepo goni. Psa treba izvoditi i raditi sa njim.

Prodajem 7 štenaca, 6 muških i 1 žensko. Starosti 30 dana. Od dobrih kerova.

L O V S T V O Zoran A.Ristić,Opsežno i celovito *6407*12-2022 Enciklopedija Lovstva . Opsežno i celovito delo, Zoran A.Ristić autor,Fotografija Jaroslav Pap,Urednik Biljana Ristić, izdavač: A S T O N Kragujevac 2008.g tiraž 500., ISBN: 978-86-87587-00-7 povez broš,latinica,389.strana + 16.strana fotoalbum,ilustrovana cb i u boji,format 24 cm, težina 970.grama stanje: stanje: vrlo dobro očuvano, stranice odlične-tek isopočetka na 10-setak strana nešto podvlačenje pasusa, korice naknadno ojačane ispod pvc karton Knjiga omogućava upoznavanje s lovom i lovstvom kao i istorijatom razvoja lovstva, sistematizacijom divljači, zakonskim i lovnim razvrstavanjem divljači. Knjiga pruža mogućnost upoznavanja s najznačajnijim vrstama divljači iz klase sisara i klase ptica, kod nas i na drugim kontinentima,njihovoj klasifikaciji, morfološkim karakteristikama, ishranom, razmnožavanjem i socijalnim životom kao i određenim specifičnostima. Poglavlje Kinologija omogućava upoznavanje sa rasama lovačkih pasa i podelom u zavisnosti od rase i namene, kao i upoznavanje s odgojom, obukom i ishranom u zavisnosti od kategorije. iz sadržaja -Osnovi zoološke sistematike: -lovna taksonomija, -Podela divljači sa naučnog stanovišta, -Razred Ptica, -Razred Sisara,..-Podela divljači sa zakonskog stanovišta,..Pregled značajnih vrsta,dlakave i pernate divljači: sisari,..-Pernata divljač,..-strvinari,..Divljač drugih kontinenata,..BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE SISARA ...BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE PTICA.....rodovi vrste ..ponaosob..sa imenima..opis.., kod nas i na drugim kontinentima..mnoštvo životinja i vrsta.sa slokama i opsežnim opisima vrsta. KINOLOGIJA Kinološke orgаnizаcije i mаnifestаcije . Kinološke orgаnizаcije . Kinološke mаnifestаcije Obuka pasa, ..smeštaj, nega pasa, izbor,..ishrana pasa, bolesti lovačkih pasa,..Zoonoze, Standardizacija-standardi pasa . Rаse lovаčih pаsа : . Terijeri, Nemаčki lovni terijer,Foksterijer krаtkodlаki, Foksterijer oštrodlаki, Jаzаvičаri, . Krаtkodlаki jаzаvičаr, . Dugodlаki jаzаvičаr, . Oštrodlаki jаzаvičаr, Goniči, . Srpski gonič, Srpski trobojni gonič,.............

Marko Lopušina Ubij bližnjeg svogMeki povezIzdavač Tea booksPrvo su na prostoru SFRJ počele da ratuju tajne policije podržavljenih republika, a potom same republike i države. Bio je to tihi i nevidljivi rat za običan svet, ali pouzdan simptom za političare, koji su vagali, svaki na svoj način, kako će i kada da izađu kao pobednici iz duela sa Srbima. Srpska tajna policija je progonila državne neprijatelje, kako u Srbiji, tako i u drugim republikama. To su znali samo oni koji su osetili srpski politički bič na svojim leđima.Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obaveštajnih službi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima, sadržana su snaga, moć i dugovečnost državne političke policije, koja postoji na ovim našim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, štiti i čuva državu, vlast, partiju i njen politički vrh od tzv. unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politički čelnici od milošte zvali „pesnica komunizma“ ili ponekad i „štit revolucije“.A u vreme Slobodana Miloševića tajna policija zvana Resor državne bezbednosti bila je njegov politički i tehnički servis. I jedna i druga policija SFRJ i SRJ koristile su svoje političke simpatizere, ali i plaćenike kao tajnu političku armiju. U Titovoj Jugoslaviji oni su bili saradnici Službe, a u Miloševićevoj paravojska. Ljudi iz podzemlja radili su i za doktora Franju Tuđmana i za Aliju Izetbegovića, a ni Milan Kučan ih nije previše mrzeo. Tako je svaka nova država dobila i nove ulične narodne heroje, svoje Arkane, Tute i Juke.Činjenica je da su jugoslovensku tajnu službu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato što su se trudili da dokažu svoju odanost Titu i Partiji. Kao verni čuvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi „oznaši“, „udbaši“, „debejci“, proganjali su, mnogo puta i bez suda, ne samo po principu velikog broja i velike nacije već i svesno, upravo vlastiti narod. Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i goniči i progonjeni, tačnije i dželati i žrtve tajne policije.Malo je reči u našem jeziku koje tako sumorno zvuče, kao što je to reč Udba. U njoj je sadržan sav ljudski gnev i tihi otpor prema jednom delu života u komunističkoj Jugoslaviji, koji su mnogi njeni žitelji potisnuli, makar prividno, iz sećanja. Udbom i danas ljudi zovu sve jugoslovenske službe državne bezbednosti, jer žele da na taj način pokažu koliko su svesni zla koje je politička policija nanela vlastitom narodu.Prema mojim procenama, jugoslovenska tajna služba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrećila najmanje pola miliona ljudi. A u trećoj još najmanje sto hiljada ljudi. Svedoci akcija jugoslovenske političke policije sećaju se Kočevja, Zelengore, crvenog terora, Golog otoka, obaveznog otkupa, Dahauskih procesa, Četvrtog plenuma, studentskih demonstracija, maspoka, liberalizma, kosovske drame, bosanskih progona, slučaja osmorice, devetog marta, zime 1996. godine, nesreće na Ibarskoj magistrali. Bile su to direktne posledice građanskog rata, među Jugoslovenima i Srbima, ali i onog neobjavljenog građanskog rata koji je kasnije vođen protiv političkih neistomišljenika. Tada su stradali pisci, umetnici, intelektualci, ali i obični ljudi. Državu i njenu Službu, kako je sami policajci zovu, to pamćenje ne služi, pa o svojim delima u ime naroda, a protiv naroda, javno nikada ne govore. Ćutanje je deo policijske tajne zakletve.Pročitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a,VOS-a i SID-a, više govore o nedelima neprijatelja, nego o delima državnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujući lošim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokuša da reši enigmu tajnih službi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji.Nema iole poznatijeg jugoslovenskog političara starije generacije, koji u svojoj uspešnoj karijeri nije prekoračio i stepenicu ministarstva unutrašnjih poslova. Biti policajac bila je čast, a poslednjih godina Jugoslavije i sramota jugoslovenskih i srpskih političara. Neki od njih su zato i skrivali te podatke iz svoje biografije.Rad u kontraobaveštajnoj i obaveštajnoj službi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je često samo jednu od stepenica u političkoj karijeri mnogih naših visokih funkcionera. U njoj su novi lideri bili ili vojskovođe ili članovi organa bezbednosti. Josip Broz Tito, Cvijetin Mijatović, Raif Dizdarević i Bora Jović kao obaveštajci, komandanti, ministri, ambasadori, dogurali su i do pozicije predsednika Jugoslavije, a Nikola Ljubičić do prvog čoveka u Srbiji, kao i Milan Kučan u Sloveniji.Za Oznu, Udbu, SDB odnosno RDB su radili Josip Đerđa, Janez Zemljarič, Vladimir Rolović, Svetislav Ćeća Stefanović, Franjo Herljević, Jože Smole, Milan Mišković, Josip Manolić, Josip Boljkovac. Rezidenti Kominterne bili su Josip Broz Tito, Ivo Lola Ribar, Josip Kopinič, Ivan Stevo Krajačić, Zdenka Kidrič i Andrija Hebrang. A zatim i Dušan Mihajlović, Nenad Đorđević, Jovica Stanišić, Rade Marković, Uroš Šuvaković.Osnivači Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i ruski pukovnik Timofejev. Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari života i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji. Nasledili su ih u svakoj republici po jedan gospodar, pa bilo da se on zvao Kučan, Tuđman, Gligorov, Izetbegović ili Milošević, jer vladali su titoistički.U zavisnosti od prilika i događaja na unutrašnjoj političkoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne priče, koje su ponekad imale i karakter mita. Još tokom rata u narodu je rođena pošalica da „Ozna sve dozna“, koja se u srpskom žargonu održala do današnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politički moto, glasila je „Udba je srpska sudba“. Ona je na najslikovitiji način odražavala narodno shvatanje moći i nemoći srpske, a i jugoslovenske tajne policije.Kako se kretao odnos političkih snaga između federacije, republika i pokrajina, Slovenaca, Hrvata i Srba, između vladara i posilnih, takva je bila i sudbina tajne policije i njenih funkcionera i operativaca. Međusobni obračuni, najčešće upereni protiv Srbije i srbijanskih kadrova, često su išli baš preko leđa tajnih policajaca.Poslednjih dvadeset godina, tajne službe SFRJ su čak tiho i podmuklo ratovale međusobno. Prva jugoslovenska tajna služba pravljena je po komunističko-internacionalnom receptu Moskve i NKVD-a, a rasturana je po planu vašingtonske centrale i satelita Novog svetskog poretka.2/8

Marko Lopušina Ubij bližnjeg svog Meki povez Izdavač Tea books Prvo su na prostoru SFRJ počele da ratuju tajne policije podržavljenih republika, a potom same republike i države. Bio je to tihi i nevidljivi rat za običan svet, ali pouzdan simptom za političare, koji su vagali, svaki na svoj način, kako će i kada da izađu kao pobednici iz duela sa Srbima. Srpska tajna policija je progonila državne neprijatelje, kako u Srbiji, tako i u drugim republikama. To su znali samo oni koji su osetili srpski politički bič na svojim leđima. Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obaveštajnih službi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima, sadržana su snaga, moć i dugovečnost državne političke policije, koja postoji na ovim našim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, štiti i čuva državu, vlast, partiju i njen politički vrh od tzv. unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politički čelnici od milošte zvali „pesnica komunizma“ ili ponekad i „štit revolucije“. A u vreme Slobodana Miloševića tajna policija zvana Resor državne bezbednosti bila je njegov politički i tehnički servis. I jedna i druga policija SFRJ i SRJ koristile su svoje političke simpatizere, ali i plaćenike kao tajnu političku armiju. U Titovoj Jugoslaviji oni su bili saradnici Službe, a u Miloševićevoj paravojska. Ljudi iz podzemlja radili su i za doktora Franju Tuđmana i za Aliju Izetbegovića, a ni Milan Kučan ih nije previše mrzeo. Tako je svaka nova država dobila i nove ulične narodne heroje, svoje Arkane, Tute i Juke. Činjenica je da su jugoslovensku tajnu službu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato što su se trudili da dokažu svoju odanost Titu i Partiji. Kao verni čuvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi „oznaši“, „udbaši“, „debejci“, proganjali su, mnogo puta i bez suda, ne samo po principu velikog broja i velike nacije već i svesno, upravo vlastiti narod. Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i goniči i progonjeni, tačnije i dželati i žrtve tajne policije. Malo je reči u našem jeziku koje tako sumorno zvuče, kao što je to reč Udba. U njoj je sadržan sav ljudski gnev i tihi otpor prema jednom delu života u komunističkoj Jugoslaviji, koji su mnogi njeni žitelji potisnuli, makar prividno, iz sećanja. Udbom i danas ljudi zovu sve jugoslovenske službe državne bezbednosti, jer žele da na taj način pokažu koliko su svesni zla koje je politička policija nanela vlastitom narodu. Prema mojim procenama, jugoslovenska tajna služba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrećila najmanje pola miliona ljudi. A u trećoj još najmanje sto hiljada ljudi. Svedoci akcija jugoslovenske političke policije sećaju se Kočevja, Zelengore, crvenog terora, Golog otoka, obaveznog otkupa, Dahauskih procesa, Četvrtog plenuma, studentskih demonstracija, maspoka, liberalizma, kosovske drame, bosanskih progona, slučaja osmorice, devetog marta, zime 1996. godine, nesreće na Ibarskoj magistrali. Bile su to direktne posledice građanskog rata, među Jugoslovenima i Srbima, ali i onog neobjavljenog građanskog rata koji je kasnije vođen protiv političkih neistomišljenika. Tada su stradali pisci, umetnici, intelektualci, ali i obični ljudi. Državu i njenu Službu, kako je sami policajci zovu, to pamćenje ne služi, pa o svojim delima u ime naroda, a protiv naroda, javno nikada ne govore. Ćutanje je deo policijske tajne zakletve. Pročitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a,VOS-a i SID-a, više govore o nedelima neprijatelja, nego o delima državnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujući lošim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokuša da reši enigmu tajnih službi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji. Nema iole poznatijeg jugoslovenskog političara starije generacije, koji u svojoj uspešnoj karijeri nije prekoračio i stepenicu ministarstva unutrašnjih poslova. Biti policajac bila je čast, a poslednjih godina Jugoslavije i sramota jugoslovenskih i srpskih političara. Neki od njih su zato i skrivali te podatke iz svoje biografije. Rad u kontraobaveštajnoj i obaveštajnoj službi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je često samo jednu od stepenica u političkoj karijeri mnogih naših visokih funkcionera. U njoj su novi lideri bili ili vojskovođe ili članovi organa bezbednosti. Josip Broz Tito, Cvijetin Mijatović, Raif Dizdarević i Bora Jović kao obaveštajci, komandanti, ministri, ambasadori, dogurali su i do pozicije predsednika Jugoslavije, a Nikola Ljubičić do prvog čoveka u Srbiji, kao i Milan Kučan u Sloveniji. Za Oznu, Udbu, SDB odnosno RDB su radili Josip Đerđa, Janez Zemljarič, Vladimir Rolović, Svetislav Ćeća Stefanović, Franjo Herljević, Jože Smole, Milan Mišković, Josip Manolić, Josip Boljkovac. Rezidenti Kominterne bili su Josip Broz Tito, Ivo Lola Ribar, Josip Kopinič, Ivan Stevo Krajačić, Zdenka Kidrič i Andrija Hebrang. A zatim i Dušan Mihajlović, Nenad Đorđević, Jovica Stanišić, Rade Marković, Uroš Šuvaković. Osnivači Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i ruski pukovnik Timofejev. Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari života i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji. Nasledili su ih u svakoj republici po jedan gospodar, pa bilo da se on zvao Kučan, Tuđman, Gligorov, Izetbegović ili Milošević, jer vladali su titoistički. U zavisnosti od prilika i događaja na unutrašnjoj političkoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne priče, koje su ponekad imale i karakter mita. Još tokom rata u narodu je rođena pošalica da „Ozna sve dozna“, koja se u srpskom žargonu održala do današnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politički moto, glasila je „Udba je srpska sudba“. Ona je na najslikovitiji način odražavala narodno shvatanje moći i nemoći srpske, a i jugoslovenske tajne policije. Kako se kretao odnos političkih snaga između federacije, republika i pokrajina, Slovenaca, Hrvata i Srba, između vladara i posilnih, takva je bila i sudbina tajne policije i njenih funkcionera i operativaca. Međusobni obračuni, najčešće upereni protiv Srbije i srbijanskih kadrova, često su išli baš preko leđa tajnih policajaca. Poslednjih dvadeset godina, tajne službe SFRJ su čak tiho i podmuklo ratovale međusobno. Prva jugoslovenska tajna služba pravljena je po komunističko-internacionalnom receptu Moskve i NKVD-a, a rasturana je po planu vašingtonske centrale i satelita Novog svetskog poretka.

Opis proizvoda Prvo su na prostoru SFRJ počele da ratuju tajne policije podržavljenih republika, a potom same republike i države. Bio je to tihi i nevidljivi rat za običan svet, ali pouzdan simptom za političare, koji su vagali, svaki na svoj način, kako će i kada da izađu kao pobednici iz duela sa Srbima. Srpska tajna policija je progonila državne neprijatelje, kako u Srbiji, tako i u drugim republikama. To su znali samo oni koji su osetili srpski politički bič na svojim leđima. Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obaveštajnih službi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima, sadržana su snaga, moć i dugovečnost državne političke policije, koja postoji na ovim našim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, štiti i čuva državu, vlast, partiju i njen politički vrh od tzv. unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politički čelnici od milošte zvali „pesnica komunizma“ ili ponekad i „štit revolucije“. A u vreme Slobodana Miloševića tajna policija zvana Resor državne bezbednosti bila je njegov politički i tehnički servis. I jedna i druga policija SFRJ i SRJ koristile su svoje političke simpatizere, ali i plaćenike kao tajnu političku armiju. U Titovoj Jugoslaviji oni su bili saradnici Službe, a u Miloševićevoj paravojska. Ljudi iz podzemlja radili su i za doktora Franju Tuđmana i za Aliju Izetbegovića, a ni Milan Kučan ih nije previše mrzeo. Tako je svaka nova država dobila i nove ulične narodne heroje, svoje Arkane, Tute i Juke. Činjenica je da su jugoslovensku tajnu službu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato što su se trudili da dokažu svoju odanost Titu i Partiji. Kao verni čuvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi „oznaši“, „udbaši“, „debejci“, proganjali su, mnogo puta i bez suda, ne samo po principu velikog broja i velike nacije već i svesno, upravo vlastiti narod. Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i goniči i progonjeni, tačnije i dželati i žrtve tajne policije. Jugoslovenska tajna služba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrećila najmanje pola miliona ljudi. A u trećoj još najmanje sto hiljada ljudi. Pročitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a,VOS-a i SID-a, više govore o nedelima neprijatelja, nego o delima državnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujući lošim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokuša da reši enigmu tajnih službi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji. Rad u kontraobaveštajnoj i obaveštajnoj službi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je često samo jednu od stepenica u političkoj karijeri mnogih naših visokih funkcionera. Osnivači Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i ruski pukovnik Timofejev. Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari života i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji. Nasledili su ih u svakoj republici po jedan gospodar, pa bilo da se on zvao Kučan, Tuđman, Gligorov, Izetbegović ili Milošević, jer vladali su titoistički. U zavisnosti od prilika i događaja na unutrašnjoj političkoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne priče, koje su ponekad imale i karakter mita. Još tokom rata u narodu je rođena pošalica da „Ozna sve dozna“, koja se u srpskom žargonu održala do današnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politički moto, glasila je „Udba je srpska sudba“. Ona je na najslikovitiji način odražavala narodno shvatanje moći i nemoći srpske, a i jugoslovenske tajne policije.

Marko Lopušina Ubij bližnjeg svogMeki povezIzdavač Tea booksPrvo su na prostoru SFRJ počele da ratuju tajne policije podržavljenih republika, a potom same republike i države. Bio je to tihi i nevidljivi rat za običan svet, ali pouzdan simptom za političare, koji su vagali, svaki na svoj način, kako će i kada da izađu kao pobednici iz duela sa Srbima. Srpska tajna policija je progonila državne neprijatelje, kako u Srbiji, tako i u drugim republikama. To su znali samo oni koji su osetili srpski politički bič na svojim leđima.Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obaveštajnih službi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima, sadržana su snaga, moć i dugovečnost državne političke policije, koja postoji na ovim našim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, štiti i čuva državu, vlast, partiju i njen politički vrh od tzv. unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politički čelnici od milošte zvali „pesnica komunizma“ ili ponekad i „štit revolucije“.A u vreme Slobodana Miloševića tajna policija zvana Resor državne bezbednosti bila je njegov politički i tehnički servis. I jedna i druga policija SFRJ i SRJ koristile su svoje političke simpatizere, ali i plaćenike kao tajnu političku armiju. U Titovoj Jugoslaviji oni su bili saradnici Službe, a u Miloševićevoj paravojska. Ljudi iz podzemlja radili su i za doktora Franju Tuđmana i za Aliju Izetbegovića, a ni Milan Kučan ih nije previše mrzeo. Tako je svaka nova država dobila i nove ulične narodne heroje, svoje Arkane, Tute i Juke.Činjenica je da su jugoslovensku tajnu službu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato što su se trudili da dokažu svoju odanost Titu i Partiji. Kao verni čuvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi „oznaši“, „udbaši“, „debejci“, proganjali su, mnogo puta i bez suda, ne samo po principu velikog broja i velike nacije već i svesno, upravo vlastiti narod. Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i goniči i progonjeni, tačnije i dželati i žrtve tajne policije.Malo je reči u našem jeziku koje tako sumorno zvuče, kao što je to reč Udba. U njoj je sadržan sav ljudski gnev i tihi otpor prema jednom delu života u komunističkoj Jugoslaviji, koji su mnogi njeni žitelji potisnuli, makar prividno, iz sećanja. Udbom i danas ljudi zovu sve jugoslovenske službe državne bezbednosti, jer žele da na taj način pokažu koliko su svesni zla koje je politička policija nanela vlastitom narodu.Prema mojim procenama, jugoslovenska tajna služba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrećila najmanje pola miliona ljudi. A u trećoj još najmanje sto hiljada ljudi. Svedoci akcija jugoslovenske političke policije sećaju se Kočevja, Zelengore, crvenog terora, Golog otoka, obaveznog otkupa, Dahauskih procesa, Četvrtog plenuma, studentskih demonstracija, maspoka, liberalizma, kosovske drame, bosanskih progona, slučaja osmorice, devetog marta, zime 1996. godine, nesreće na Ibarskoj magistrali. Bile su to direktne posledice građanskog rata, među Jugoslovenima i Srbima, ali i onog neobjavljenog građanskog rata koji je kasnije vođen protiv političkih neistomišljenika. Tada su stradali pisci, umetnici, intelektualci, ali i obični ljudi. Državu i njenu Službu, kako je sami policajci zovu, to pamćenje ne služi, pa o svojim delima u ime naroda, a protiv naroda, javno nikada ne govore. Ćutanje je deo policijske tajne zakletve.Pročitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a,VOS-a i SID-a, više govore o nedelima neprijatelja, nego o delima državnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujući lošim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokuša da reši enigmu tajnih službi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji.Nema iole poznatijeg jugoslovenskog političara starije generacije, koji u svojoj uspešnoj karijeri nije prekoračio i stepenicu ministarstva unutrašnjih poslova. Biti policajac bila je čast, a poslednjih godina Jugoslavije i sramota jugoslovenskih i srpskih političara. Neki od njih su zato i skrivali te podatke iz svoje biografije.Rad u kontraobaveštajnoj i obaveštajnoj službi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je često samo jednu od stepenica u političkoj karijeri mnogih naših visokih funkcionera. U njoj su novi lideri bili ili vojskovođe ili članovi organa bezbednosti. Josip Broz Tito, Cvijetin Mijatović, Raif Dizdarević i Bora Jović kao obaveštajci, komandanti, ministri, ambasadori, dogurali su i do pozicije predsednika Jugoslavije, a Nikola Ljubičić do prvog čoveka u Srbiji, kao i Milan Kučan u Sloveniji.Za Oznu, Udbu, SDB odnosno RDB su radili Josip Đerđa, Janez Zemljarič, Vladimir Rolović, Svetislav Ćeća Stefanović, Franjo Herljević, Jože Smole, Milan Mišković, Josip Manolić, Josip Boljkovac. Rezidenti Kominterne bili su Josip Broz Tito, Ivo Lola Ribar, Josip Kopinič, Ivan Stevo Krajačić, Zdenka Kidrič i Andrija Hebrang. A zatim i Dušan Mihajlović, Nenad Đorđević, Jovica Stanišić, Rade Marković, Uroš Šuvaković.Osnivači Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i ruski pukovnik Timofejev. Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari života i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji. Nasledili su ih u svakoj republici po jedan gospodar, pa bilo da se on zvao Kučan, Tuđman, Gligorov, Izetbegović ili Milošević, jer vladali su titoistički.U zavisnosti od prilika i događaja na unutrašnjoj političkoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne priče, koje su ponekad imale i karakter mita. Još tokom rata u narodu je rođena pošalica da „Ozna sve dozna“, koja se u srpskom žargonu održala do današnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politički moto, glasila je „Udba je srpska sudba“. Ona je na najslikovitiji način odražavala narodno shvatanje moći i nemoći srpske, a i jugoslovenske tajne policije.Kako se kretao odnos političkih snaga između federacije, republika i pokrajina, Slovenaca, Hrvata i Srba, između vladara i posilnih, takva je bila i sudbina tajne policije i njenih funkcionera i operativaca. Međusobni obračuni, najčešće upereni protiv Srbije i srbijanskih kadrova, često su išli baš preko leđa tajnih policajaca.Poslednjih dvadeset godina, tajne službe SFRJ su čak tiho i podmuklo ratovale međusobno. Prva jugoslovenska tajna služba pravljena je po komunističko-internacionalnom receptu Moskve i NKVD-a, a rasturana je po planu vašingtonske centrale i satelita Novog svetskog poretka.2/8

Uzbudlјiva saga o odanosti, ratu i lјubavi Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kome je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta koji mu je ostavio otac, Maksim Nestorović...

Uzbudljiva saga o odanosti, ratu i ljubavi Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kojem je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta koji mu je ostavio otac Maksim Nestorović...

Uzbudljiva saga o odanosti, ratu i ljubavi Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kojem je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta koji mu je ostavio otac Maksim Nestorović...

Vukovi i pastiri Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kome je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta koji mu je ostavio otac, Maksim Nestorović...

Uzbudlјiva saga o odanosti, ratu i lјubavi Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kome je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta k...

Uzbudlјiva saga o odanosti, ratu i lјubavi  Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kome je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta k...

Uzbudlјiva saga o odanosti, ratu i lјubavi Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kome je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta koji mu je ostavio otac, Maksim Nestorović...

STANDARDI RASNIH PASA PO FCI GRUPAMA , Jugoslovenski kinološki savez Beograd 1998 , II knjiga , grupe : VI ; VII ; VIII ; IX ; X ; goniči tragači po krvi ; pas svetog huberta; srpski gonič; prepeličar ; seter; jazavičar; ptičari ; čivava; retriveri , patuljasti psi mek povez, format 16 x 23 cm , ilustrovano, latinica, 293 strane