NAJBOLJI PRIJATELJI LJUDI: Ovo su srpske autohtone rase pasa

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Da bi se ustanovio standard, a onda i ozvaničila rasa psa, potrebno je dosta godina. Na prostoru Balkana postoje autohtone rase, ali tek nekoliko njih je zvanično priznato. Kada je u pitanju naša zemlja, međunarodno su priznate 4 autohtone srpske rase pasa, dok Kinološki savez Srbije priznaje pet.

Autohtone su one rase koje su kroz vreme doživele najamanje promena u odnosu na svoje pretke. Iz Srbije su međunarodno priznate četiri autohtone rase, dok Kinološki savez Srbije priznaje pet.

JUGOSLOVENSKI OVČARSKI PAS - ŠARPLANINAC

 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 

A post shared by Tierschutzverein Tirol (@tierschutzverein_tirol)

Rase pasa koje su, kao i šarplaninac, nastale u okviru teže pristupačnih planinskih masiva, bile su obroncima i planinama "zaštićene" od jačeg uticaja drugih rasa. Rasa se formirala na području današnje Šarplanine i predstavlja lakši tip molosoidnog psa - od koga vodi direktno poreklo. Ova rasa je međunarodno priznata 1939. godine. Spada u rase 2 FCI grupe. Zemlja porekla rase je Srbija/Makedonija.

Izgled i osobine

Ovo je snažan, dobro povezan pas, iznad srednjeg rasta, u celini skladne građe. Prekriven je dugom, gustom i dosta grubom dlakom, što daje utisak zbijene građe tela. Rasa je jednobojna, a nijansa može varirati od svetlosive do tamne, skoro crne. Snažne je konstitucije, mirnog temperamenta, dobroćudan, ali vrlo oštar pas. Odan je svom vlasniku i nepodmitljiv. Visina grebena mužjaka iznosi prosečno 62 cm, a ženke prosečno 58 cm. Poželjni su viši psi. Prosečna težina odraslog psa u radnoj kondiciji iznosi 35-45 kg, a ženke 30-40 kg. Trup je nešto duži od visine grebena. Koristi se kao pastirski pas, čuvar stada i domaćinstva, a vrsta je posebno nežna i zaštitnički nastrojena prema deci. Današnji šarplaninac je rezultat prirodne selekcije u zatvorenoj sredini, vekovima bez dodira sa psima drugačijeg tipa. Vrlo je hrabar, spreman da se suprotstavi i mnogo jačem protivniku da bi odbranio svog vlasnika ili ono što mu je povereno na čuvanje, čak i po cenu života.  Ne ubraja se u ugrožene rase.

SRPSKI GONIČ

 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 

A post shared by @jakttruppens

Srpski gonič pripada grupi pasa goniča koji su rašireni na teritoriji čitavog Balkana. Prvi opis ove rase datira iz 1905. godine. Pretpostavlja se da su na formiranje ove rase značajnu ulogu imali goniči iz Male Azije. Kinološki je zvanično priznata na međunarodnom nivou 1948. godine, a još uvek se može sresti pod imenom "balkanski gonič" ili, kako ga zovu u narodu, "balkanac".

Izgled i osobine

Pas je snažno građen, srednje veličine i blago izduženog tela. Veoma je temperamentan, živahan i energičan. Inteligentan je, ali se teško dresira. Koristi se u lovu na divljač jer je istrajan gonič i energičan tragač. Krzno mu je kratke, guste i sjajne dlake lisičije boje sa crnim plaštom. Iznad svakog oka se nalazi crna mrlja. Vrlo istrajan gonič, koji se oglašava dubokim i visokim glasovnim tonovima, karakterističnim za goniče. Visina u grebenu za mužjake je 46 – 56 cm, a idealno je 51-52 cm. Za ženke 44 -54 cm, idealno 48 -49 cm. Standardna boja ove rase je žuto ili riđe crvena sa crnom bojom leđa. Na prsima, u prečniku ne većeg od 2 centimetra, ima belu dlaku. Ne ubraja se u ugrožene rase.

SRPSKI TROBOJNI GONIČ

 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 

A post shared by Hrvatski Kinološki Savez (@croatian_kennel_club)

Istog je porekla kao i ostali goniči na Balkanu. Pitanje standardizacije pokrenuto je 1946. godine, a jedna od ideja bila je da bude podvrsta balkanskog goniča. Kinološki savez Federativne Narodne Republike Jugoslavije, tj. Komisija za autohtone rase je 1955. godine ipak donela odluku o standardizaciji ove rase, a na međunarodnom nivou je zvanično priznata 1961. godine. U narodu je poznat pod imenom "trobojac".

Izgled i osobine

Građom tela je veoma sličan srpskom (balkanskom) goniču. Osnovna razlika ove dve rase je u boji krzna. Kako mu ime kaže, on je uvek trobojan. Srpski trobojni gonič je nemilosrdan lovac na sitnu divljač kao što su lisice i zečevi, međutim, zbog neustrašive naravi, koriste se i u lovu na divlje svinje. Ovaj nezavisni lovac ne posustaje nikada pred teškim terenom. U potrazi za plenom koristi fantastično razvijeno čulo njuha, a prodornim lavežom obaveštava lovca kada pronađe plen. Telo im je zasićeno crvene, glava, vrat, donji deo nogu i vrh repa bele, a leđa crne boje. Crna boja može da dopire do glave i tada na slepoočnicama pravi crne oznake. Beline na nogama i i repu ne treba da zauzimaju više od 1/3 površine tela. Po veličini spada u srednje rase. Idealna visina mužjaka je 51 cm, a ženke 49 cm. Ne ubraja se u ugrožene rase.

SRPSKI ŽUTI GONIČ

 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 

A post shared by Kosta Nikolov (@kosta_lov)

 

Srpski žuti gonič, za razliku od prethodna dva, nije standardizovan. Od strane Kinološkog saveza, 1954. oformljena je komisija za autohtone rase koja je predložila da se usvoje standardi balkanskog trobojnog goniča, što je kasnije i učinjeno, i potom predložila standarde za balkanskog žutog goniča, balkanskog oštrodlakog goniča. U dokumentima Jugoslovenskog kinološkog saveza ostalo je zabeleženo da je vođena rodovna knjiga za žute goniče kao posebnu rasu, a ne kao varijetet balkanskog goniča, kako se mislilo. 

Izgled i osobine

Srpski žuti goniči su psi srednje veličine, snažni i izdržljivi. Boje su žute do žuto crvene. Glava im je u srazmeri sa telom, a njuška je klinastog oblika, sa crno pigmentisanom nosnom pečurkom. Uši su viseće i srednje duge. Vrat snažan približno dužine kao i glava. Trup i leđa pravilno razvijena i snažna. Kod manjeg broja pasa javljaju se oznake bele boje na glavi, grudima, šapama, prednjim delovima nogu i vrhu repa. Za razliku od srpskog goniča, žuti gonič nema nijednu oznaku crne boje na telu. Koristi se kao lovački pas za lov krupne i sitne dlakave divljači. Spada u ugrožene rase.

SRPSKI PASTIRSKI PAS

 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 

A post shared by Rare Dog Breeds (@caninediscovery)

Srpski pastirski pas je pastirska rasa koja postoji vekovima na brdima i planinama Srbije. Potiče od stare rase srpskih pastiraca sa Homoljskih planina. Populacija  na terenima Stare planine i Kopaonika verovatno je nastala mešanjem pasa koje su na to područije doveli sa sobom Vlasi i stanovništvo sa Kosova koje se u ove krajeve doselilo krajem 17. i početkom 18. veka. Odličan čuvar, a temperament ga svrstava u izvrsne branioce stada. Hrabar je i brz u borbi protiv vukova, ali i pri odbrani vlasnika. 

Izgled i osobine 

Vredan i snažan, srpski pastirski pas je pravi čuvar stada i domaćinstva. Tokom noći, ovaj hrabar je borac, obilazi domaćinstvo ili tor, i ne ustručava se da otera medveda, vuka ili risa. Lavež mu je energičan i dubok. Ovo je velika rasa. Visina leđa mažjaka je 58 do 68 cm, težine do 50 kg. Ženke su nešto sitnije i lakše, visine do 65 cm i do 45 kg. Osnovna boja je bela ili bež bela sa crnim ili sivo-crnim flekama po telu i oznakama po nogama. Spada u ugrožene rase.

Agroinfo.rs

 

NAJBOLJI PRIJATELJI LJUDI: Ovo su srpske autohtone rase pasa

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Skorpije su zanimljive životinje ali većina ljudi ne zna puno o njima. Evo nekih činjenica koje možda niste znali o ovim životinjama. kul

Jorgovan je jedna od najlepših i najmirisnijih biljaka koja raste po dvorištima, ali i proplancima. Prema legendi, ova prelepa vrsta je procvetala po blagoslovu Bogorodice.

Pogledajte neke od najzanimljivijih činjenica o životinjama koje možda niste znali:

Internetom kruži fotografija sa jagodama sa jedne pijace i ovo bi bio sasvim uobičajen prizor da nema jednog posebnog natpisa.

Iako se do sada smatralo da šafrana nema na Fruškoj gori, ova biljka, od koje se pravi najskuplji začin na svetu, ipak je otkrivena na srpskoj planini, javljaju iz Nacionalnog parka Fruška gora.

Saznaće te ali i naučiti nešto novo i zanimljivo o biljkama koje verovatno niste znali...

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета